{"id":37,"date":"2026-03-27T15:24:19","date_gmt":"2026-03-27T15:24:19","guid":{"rendered":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/?p=37"},"modified":"2026-03-30T15:33:19","modified_gmt":"2026-03-30T15:33:19","slug":"narodni-radio-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/?p=37","title":{"rendered":"Narodni radio – 1. deo"},"content":{"rendered":"\n

Kada se radio prijemnik po prvi put pojavio kao tehni\u010dka novina, zbog svoje visoke cene nije bio dostupan \u0161irokom gra\u0111anstvu. Ubrzo je usledilo tehni\u010dko usavr\u0161avanje zahvaljuju\u0107i mnogim izumima koji su unapredili ovu novu granu tehnike. Radio prijemnici su pre\u0161li put od detektorskih modela, koji nisu zahtevali dodatni izvor napajanja, preko detektora sa audio poja\u010dava\u010dem, vi\u0161ecevnih modela sa uskla\u0111enim oscilatornim kolima, audiona, refleksnih prijemnika, regenerativnih, super-regenerativnih do super heterodinskih radio prijemnika. Ovo su bile podele radio prijemnika prema na\u010dinu rada i o svakoj od njih bi mogli napisati cela poglavlja ali to daleko prema\u0161uje temu ovog \u010dlanka.<\/p>\n\n\n\n

Sredinom 20-ih godina 19. veka gotovo svi su \u010duli za radio prijemnik ali su ga i dalje samo retki posedovali zbog relativno visoke cene. Sve do pojave radija, najbr\u017ei na\u010din da se neka informacija prenese na daljinu bio je putem telegrafa. I tu se naj\u010de\u0161\u0107e u roku od jednog dana vest prenosila izme\u0111u dve osobe. Za \u0161iroku javnost, jedino su novine mogle da obezbede br\u017ei protok ve\u0107e koli\u010dine informacija. A onda se pojavio radio, koji je prakti\u010dno neograni\u010denom broju ljudi mogao neprestano da pru\u017ea nove informacije, emituje muziku i radio drame u realnom vremenu. Prava tehnolo\u0161ka revolucija! Jo\u0161 je samo nedostajao \u0161iroki auditorijum.
<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n

Porodi\u010dno su\u0161anje radija 20-ih godina 19. veka. (Foto: internet)<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Kada bi neko kupio radio, neretko se ceo kom\u0161iluk okupljao ispred prozora ponosnih vlasnika i svi su pomno pratili zvuk iz te kutije koja govori. Ubrzo su dr\u017eave \u0161irom sveta shvatile da radio treba u\u010diniti dostupnim celom gra\u0111anstvu. Ovo je onima koji su na vlasti omogu\u0107ilo da br\u017ee dopru do naroda, \u0161to je nekada bilo dobro a nekada i jako lo\u0161e. Najreprezentativniji primer lo\u0161eg uticaja je predratna Nema\u010dka sa nacistima koji su tek do\u0161li na vlast. Gebels<\/strong> je, kao ministar propagande, shvatio koliko je za nacisti\u010dku stranku bitno da glas njenih vo\u0111a, naro\u010dito Hitlera<\/strong> kao prvog \u010doveka stranke, \u0161iri i dopre do svakog Nemca. Radio je bio savr\u0161en alat za postizanje tog cilja a jedina ko\u010dnica je bila cena ure\u0111aja. Zato se do\u0161lo na ideju da konstrui\u0161u jednostavan radio, lak za rukovanje i jeftin za proizvodnju koji \u0107e po ceni biti prihvatljiv gotovo za svako doma\u0107instvo. Tako je stvoren NARODNI RADIO<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n

Reklama za nema\u010dki narodni radio (oko 1933. godine). Na slici je model VE301<\/strong><\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

I druge zemlje su imale svoje verzije narodnog radija. Upravo tako su ih i zvale. I u posleratnoj Jugoslaviji pojavile su se neke jeftinije varijante ovih prijemnika. Jedan od tih modela je i RR110<\/strong>, proizveden u Elektronskoj industriji u Ni\u0161u koja se u to vreme zvala RR zavodi Ni\u0161<\/strong>. Ovi prijemnici su po pravilu bili sa direktnim prijemom, bez me\u0111ufrekventnih sklopova karakteristi\u010dnih za super heterodine koji su se odlikovali odli\u010dnom osetljivo\u0161\u0107u i selektivno\u0161\u0107u. Prijemnici sa direktnom konverzijom signala nisu bili tako osetljivi i selektivni (mogu\u0107nost razdvajanja stanica) ali su i te kako bili upotrebljivi. Naro\u010dito za slu\u0161anje lokalnih radio stanica koje su bile udaljene do par stotina kilometara.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n

Radio RR 110 (iz kolekcije autora teksta)<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Ova slabija osetljivost je ne\u0161to \u0161to je zapravo pogodovalo nacistima. Bilo je nepo\u017eeljno da nema\u010dki narod slu\u0161a strane stanice poput engleskog Bi Bi Sija (BBC). Zato je dodatni zahtev konstruktoru narodnog radija bio da se osetljivost jo\u0161 vi\u0161e smanji. Naravno, nije bilo nemogu\u0107e u potpunosti onemogu\u0107iti prijem stranih radio stanica jer su one vremenom pove\u0107avale snagu emitovanja, ali svako smanjenje mogu\u0107nosti njihovog prijema bilo je dobrodo\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n

Glavne karakteristike narodnih radija, bez obzira na to ko ih je proizvodio i za koji tip radija se proizvo\u0111a\u010d opredelio, bile su da je konstrukcija radija jednostavna, da ima \u0161to manje delova i elektronskih cevi, da je jednostavan za rukovanje i na kraju \u2013 jeftin. Ovo je za zemlje u razvoju bilo veoma pogodno re\u0161enje pa smo i u SFRJ imali sli\u010dne konstrukcije, kao ve\u0107 pomenuti RR110.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada se radio prijemnik po prvi put pojavio kao tehni\u010dka novina, zbog svoje visoke cene nije bio dostupan \u0161irokom gra\u0111anstvu. Ubrzo je usledilo tehni\u010dko usavr\u0161avanje zahvaljuju\u0107i mnogim izumima koji su unapredili ovu novu granu tehnike. Radio prijemnici su pre\u0161li put od detektorskih modela, koji nisu zahtevali dodatni izvor napajanja, preko detektora sa audio poja\u010dava\u010dem, vi\u0161ecevnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":66,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-37","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37\/revisions\/41"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/66"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/radio.telegrafik.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}